|
Студијски
програм : Дипломске-мастер студије |
||||
|
Назив
предмета: Глобални
ефекти
загађења |
||||
|
Наставник: Проф. др Драгољуб Белић |
||||
|
Статус
предмета: Изборни |
||||
|
Број
ЕСПБ: 4 |
||||
|
Услов: |
||||
|
Циљ
предмета: Да
студенте упозна
са и оспособи
за бављење проблематиком
глобалног загађења
животне
средине и
применом
физичких
метода за
мерење
нивоа
загађења и
за решавање
нагомиланих
еколошких
проблема. |
||||
|
Исход
предмета: Упознавање
са глобалним
ефектима
загађења.
Ефекат киселих
киша. Смањење
озонског
омотача
Земље или
ефекат озонских
рупа.
Глобално
загревање
или ефекат
стаклене
баште. Упознавање
са физичким
методама и
поступцима
који се
користе за
идентификацију
и одређиванје
концентрације
појединих
полутаната
у атмосфери.
Преглед
метода и
поступака
који се
користе за
пречишћавање
загађених
отпадних
гасова.
Упознавање
са
проблематиком
топлотног
оптерећења
околине.
Упознавање
са
потенцијалним
изворима чисте
енергије у
будућности.
Улога и
овладавање
фузионом
енергијом. Светске
акције на
решавању глобалниџ
ефеката
загађења
Земљине
атмосфере. |
||||
|
Садржај
предмета: Теоријска
настава: Проблеми
загађења
животне
средине.
Узроци
загађења и
систематизација
порекла полутаната.
Савремене
методе
испитивања
загађености
ваздуха.
Глобални
ефекти
загађења. Киселе
кише. Основни
узроци
настанка
киселих
киша, најистакнутији
политанти.
Сува и
влажна депозиција
полутаната.
Мерење
киселости
pH-скала.
Утицај
киселих
киша на
материјална
добра. Озонске
рупе. Тропосферски
и
стратосферски
озон. Јединице
за
концентрацију
озона.
Апсорпција
УВ зрачења.
Најистакнутији
полутанти
који
оштећују
озонски
омотач.
Бечка
конвенција
и
Монтреалски
протокол о
ограничењу
емисије
флуорохлорокарбона.
Ефекат
стаклене
баште. Најистакнутији
полутанти,
гасови
стаклене
баште.
Корелације
концентрације
полутаната
и
температуре
атмосфере.
Глобално загреванје
и последице
које оно има.
Активности
на
ублажавању
ефеката.
Кјото
протокол. Безотпадне
технологије.
Рециклирање,
модел за
искоришћавање
енергије и
сировина.
Проблеми топлотног
оптерећења
околине.
Енергетски извори
будућности. Практична
настава:Практична
настава се
одвија у два
облика.
Један је израда
семинара по
избору и
интересовању
студената
на 25 задатих
тема и други
је практично
упознавање
са
уређајима
који се користе
за
детекцију
полутаната
ваздуха и
мерење
њихове
концентрације
у
лабораторијским
усковима,
као и посета
институцијама
које се овом
проблематиком
професионално
баве. |
||||
|
Литература:
1.
Физика и
екологија,
универзитетски
уџбеник, Д. С.
Белић,
Физички
факултет
Универзитета
у Београду ,
Студио плус,
Београд, 1992. 2. Environmental
protection agency: www.epa.gov |
||||
|
Број
часова активне
наставе 4 |
Теоријска
настава: 2 |
Практична
настава: 2 |
||
|
Методе
извођења
наставе Предавања
(Теоријска
обрада
тематских
јединица,
практични
примери,
демонстрациони огледи),
излагање
семинара и
дискусија,
експерименталне
вежбе. |
||||
|
Оцена знања
(максимални
број поена 100) |
||||
|
Предиспитне
обавезе |
поена |
Завршни
испит |
поена |
|
|
активност
у току
предавања |
15 |
писмени
испит |
20 |
|
|
активност
у току рачунских
вежби |
15 |
усмени
испит |
30 |
|
|
активност
у току практичних
вежби |
20 |
УКУПНО |
100 |
|